Saveti za negu cveća: Od početnika do ljubitelja zelenila

Uzgoj biljaka predstavlja čudesnu vezu između čoveka i prirode. Bez obzira da li ste iskusni baštovan ili tek polažete prve korake u svetu cveća, svaka biljka donosi život i lepotu u vaš dom. Ovaj vodič nastao je iz iskustava i pitanja brojnih ljubitelja zelenila i donosi odgovore na najčešće dileme.

Kako započeti? Izbor prve biljke

Mnogi početnici se plaše da nešto pokvare. Ključ je u izboru otpornih biljaka koje ne zahtevaju preteranu pažnju. Za početak savršeni su sanseverija (svekrvin jezik), zamija (Zamioculcas) ili dracena. Ove biljke podnose različite uslove svetlosti, ne zahtevaju često zalivanje i izdržljive su.

Ako želite nešto što će vas nagraditi cvetom, pokušajte sa afričkom ljubičicom. Za nju je bitno indirektno svetlo i zalivanje iz podmetača kako voda ne bi došla u kontakt sa lišćem. Zapamtite: često seljenje s jednog mesta na drugo je neprijatelj brojnih biljaka, pa i ljubičice. Nađite joj pogodan ugao i ostavite je na miru.

Tajna pravilnog zalivanja: Manje je često više

Najčešća greška kod nege biljaka je prekomerno zalivanje. Suvišna voda u korenu vodi ka truljenju i propadanju biljke. Kako proveriti? Prst uronite u zemlju do druge falange. Ako je zemlja suva, vreme je za zalivanje. Ako je vlažna, sačekajte.

Za većinu sobnih biljaka zimi je dovoljno zalivanje jednom nedeljno ili rede, dok leti možda bude potrebno češće. Uvek koristite odstajalu vodu na sobnoj temperaturi, jer hladna voda iz slavine može izazvati šok biljci, a hlor joj ne prija.

Posebnu pažnju obratite na drvo života (juku). Ona zaista zahteva malo vode, ali redovno. Zemlja treba da bude stalno blago vlažna, nikad mokra niti potpuno suva. Takođe, njeno odbacivanje donjih listova kako raste u visinu je sasvim normalan prirodni proces formiranja stabla.

Prirodna đubriva i zaštita: Moć koprive i drugih pomagala

Umesto hemijskih preparata, mnogi ljubitelji biljaka koriste prirodna rešenja koja su bezbedna i efikasna.

• Čaj od koprive: Protiv štetočina u zemlji (bubica, crvića) i kao odlična prihrana. Svežu koprivu potopite u vodu (koliko koprive, toliko vode) i ostavite da odstoji 10-14 dana dok ne prestanu da se stvaraju mehurići. Razredite sa vodom (1 deo tečnosti na 10 delova vode) i zalivajte biljke.
• Pepeo od cigarete (duvan): Rastvor pepela u vodi je odličan za suzbijanje letećih vaši i bele prašine (peruti). Pošpricajte listove.
• Kora od banane i talog od kafe: Bogati su hranljivim materijama. Kora od banane se može iseckati i utrljati u listove fikusa ili orhideje, dok se talog od kafe može pomešati sa zemljom da je učini propusnijom i hranljivijom (pazite, neke biljke vole kiseliju zemlju).
• Pivo i mleko: Razblaženo pivo (1:1 sa vodom) koristi se za čišćenje i davanje sjaja listovima. Mleko pomešano sa vodom može pomoći protiv gljivičnih oboljenja.
• Jod (povidon): Samo nekoliko kapi joda u vodi za zalivanje (1 kap na 1 litru) može da potpomogne bujnost muškatle i drugih cvetnica.

Prepoznavanje i rešavanje problema

Biljke komuniciraju svojim izgledom. Vaše je da to prepoznate.

• Žuto lišće koje opada: Često znak prekomernog zalivanja ili, kod starijih biljaka kao što je fikus ili juka, normalan proces obnavljanja.
• Uvijeni, mlohavi listovi: Biljka je žedna. Proverite zemlju.
• Braon, suvi vrhovi listova: Suv vazduh, previše toplote (blizina radijatora) ili nedostatak vlage. Redovno orošavajte listove.
• Bledi, izduženi novi listovi: Biljci nedostaje svetlosti. Pomerite je bliže prozoru.
• Smeđe pege na listovima: Moguće opekotine od direktnog sunca ili znak gljivične bolesti. Zastinite biljku ili je tretirajte prirodnim fungicidom (npr. čaj od koprive).

Posebne biljke i njihove karakteristike

Orhideja (Phalaenopsis): Zaliva se potapanjem saksije u vodu na 10-15 minuta, a zatim dobro ocediti. Voli svetlost, ali ne direktno podnevno sunce. Vazdušni korenovi su normalna pojava. Presađuje se u specijalni supstrat za orhideje, a ne u običnu zemlju.

Kroton: Obožava svetlost jer od nje potiče šarenilo njegovih listova, ali ne direktno podnevno sunce. Osetljiv je na promene i promaje. Zemlja treba da bude stalno blago vlažna.

Difenbahija: Voli toplotu, vlažan vazduh i redovno orošavanje listova. Opasna je po decu i kućne ljubimce jer je otrovna. Listovi se uvijaju i odbacuju ako je na promaji.

Muškatla (Pelargonijum): Kraljica balkona. Zahteva puno sunca i redovno zalivanje. Da bi prezimila, možete je skratiti na oko 20 cm i smestiti u svetlu, hladniju prostoriju (10-15°C), gde će se retko zalivati. Na proleće se iznosi i ponovo buja.

Čuvarkuća (Sempervivum): Sukulent koji najbolje uspeva napolju, na suncu. U stanu joj često bude pretoplo i vlažno, što vodi ka propadanju. Otporna je na mraz i zahteva veoma malo vode.

Presađivanje i razmnožavanje

Presađivanje se vrši u proleće, kada je biljka u punoj vegetaciji. Znak da je vreme za veću saksiju je kada korenje izbija kroz drenažne rupe ili se gužva na površini zemlje. Uvek koristite saksiju sa rupama na dnu i sloj kamenčića za drenažu.

Razmnožavanje je jednostavno za mnoge biljke:

• Dracena, fikus, muškatla: Odsečeni vrh ili grančica lako pušta koren u vodi. Kod dracene, čak i deo stabila bez listova može da se "ožili" u vodi.
• Srećni bambus (Dracaena sanderiana): Ako počne da žuti, odsekite zdrav deo ispod čvora i stavite ga u svežu vodu. Brzo će pustiti nove korenčiće.
• Afrička ljubičica, peperomija: Razmnožavaju se listom sa peteljkom koji se stavlja u vodu ili direktno u vlažan zemljani supstrat.

Biljke za specifične uslove

Za tamnije prostore: Zamija, sanseverija, aglaonema, pothos (Epipremnum). Ove biljke mogu da opstanu i uz veoma malo prirodne svetlosti.

Za kupatilo sa vlagom: Orhideja, paprat, spatifilum, bambus. Ovde će imati prirodnu vlažnost koju obožavaju.

Za balkon i terasu (višegodišnje): Ljubičice (Viola), maćuhice, lavanda, zimzelene trajnice. One će preživeti zimu napolju uz blagu zaštitu.

Zaključak: Slušajte svoje biljke

Najvažniji savet je da posmatrate svoje biljke. One će vam pokazati da li su srećne. Uz malo strpljenja, pažnje i ljubavi, čak i apsolutni početnik može da izgradi zeleni ugao koji će donositi radost i mir. Ne bojte se eksperimentisati i učiti iz grešaka - svaki vrh listova koji izbije biće vam nagrada.

Kao što je jedna iskusna ljubiteljka cveća rekla: "Biljke su kao i ljudi - samo treba znati koje uslove vole. Neki sunce, drugi senku, neki vodu, drugi sušu. I to je sve."