Mljet: Rajsko Ostrvo u Srcu Jadrana

U srcu južnog Jadrana, skriveno od užurbanog sveta, leži ostrvo Mljet - pravi dragulj prirode i istorije. Njegova netaknuta lepota, obilje zelenila i spokojna atmosfera čine ga savršenim odredištem za one koji tragaju za autentičnim doživljajem i prirodnom harmonijom. Ako čuvate karte za Nacionalni park Mljet ne zbog štednje, već kao podsetnik da se ovome bisernom mestu morate vratiti, onda ste već shvatili njegov jedinstveni šarm.

Prvi susret sa čarolijom: Put ka Ostrvu Svete Marije

Vožnja brodićem prema malenom ostrvčetu u sred Velikog jezera traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je pun iščekivanja. Pri ulasku u brod nastaje prava trka za najbolje mesto kako bi se ništa propustilo. Dok su neki putnici požurili da zauzmu udobne stolice u kabini, propustili su fascinantan pogled na obalu. Sa desne strane nailazimo na usamljene vile, dok se sa leve strane, u daljini, nazire malo veće mesto.

Ova kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, uz obilje bujne vegetacije, daje poseban šmek celom ovom delu ostrva. Konačno, već se sa broda vidi crkva Svete Marije, simbol Mljeta, stojeći ponosno na otočiću, pozivajući na istraživanje.

Kroz vrtlog vremena: Benediktinski samostan Svete Marije

Samostan na ostrvčetu Sveta Marija predstavlja živi spomenik burnog vekovnog nasleđa. Crkva i deo samostanskog prizemlja potiču iz XII veka. Tokom XIII i XIV veka došlo je do nadogradnje sprata, a u XV i XVI veku dograđeno je predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, prema moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Nažalost, od nekada bogate opreme crkve i samostana sačuvalo se vrlo malo predmeta. Napoleonova okupacijska vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području već ukinute Dubrovačke republike. Imovinu su preuzeli redovnici, da bi je kasnije, 1854. godine, preneli isusovcima. Konačno, 1872. godine, imovina se predaje državi, koja je vodi do 1918. pod ministarstvom za šumarstvo. Nakon prevrata, došlo je do raspada i razgrabljivanja. Dolaskom Jugoslavije, 1949. godine, vrši se nacionalizacija i imovina se predaje Jugoslovenskoj akademiji nauka, da bi je 1959. godine preuzeo Narodni odbor Mljeta i pretvorio u hotel. Tek 1998. godine, prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda, koji je preuzela u ruševnom stanju.

Ova kompleksna istorija svedoči o tome kako su se vekovima više rušilo i grabilo nego što se ulagalo. Iako su svi polagali pravo na ovaj biser u sred zelenog Mljeta, retko ko je video obavezu da uloži i povrati bar deo njegovog nekadašnjeg sjaja. I danas dvoriste iz XVI veka čeka svoju potpunu restauraciju.

U korak sa prirodom: Šetnja i biciklizam oko jezera

Mljet je inače poznat po jezerima koja su nastala pre 10.000 godina, nakon ledenog doba. Ova činjenica samo povećava osećaj čudenja dok se šetate pored njihovih kristalno čistih voda. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko prozirna da se čini da možete rukom uhvatiti male ribice.

Moraju im se priznati da su znali da uredse sve staze za šetnju i biciklizam oko oba jezera. Svuda postoje jasne oznake, prilagođene i planinarima i biciklistima. Organizovan je i prevoz autobusom iz Pome za one koji se ne osećaju na pešačenje, iako je prava šteta propustiti priliku da se upijate mirisima četinara i borova tokom šetnje. Vatrogasna oprema je raspoređena širom parka, što i ne čudi s obzirom na rizik od požara, a primerak je dobre organizacije čak i na mnogo manje naseljenim ostrvima gde su postavljena creva za vodu i aparati za gašenje.

Gastronomski užitak ili izazov? Iskustvo u restoranu "Melita"

Prvo na šta nailazimo pristigavši na ostrvce Sveta Marija jeste, naravno, čuveni restoran "Melita", nazvan po starom rimskom imenu za Mljet. Kažu da je poznat po dalmatinskoj kuhinji, ali smo ubrzo shvatili da je poznat i po bezobrazno skupoj usluzi. Iako se razume da se sve mora dovoditi brodovima, cene, počev od obične vode i piva pa nadalje, bile su znatno više u odnosu na druge destinacije.

Naravoučenije je jasno: uvek nositi sa sobom bar flašicu vode. Ipak, nakon kratkog odmora u hladu i osveženja, mogli smo da krenemo u istraživanje ostrvca, ne zadržavajući se previše na finansijskim nedoumicama.

Legende koje oživljavaju ostrvo: Odisej i nimfa Kalipso

Arkadijska lepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Homer je u svom epskom delu "Odiseja" opisao upravo ovo, po mnogima najlepše ostrvo na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj.

Iako ne postoje materijalni dokazi postojanja ni Odiseja ni Kalipse, a da su ikada i postojali, davno su izgubljeni u vremenu, legenda i dalje živi. Veruje se da se Odisejeva pećina nalazi ispod Babinog polja. Ima dva ulaza, sa mora i sa kopna, i duboka je oko tridesetak metara. Ribari iz Babinog polja je i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Prema predanju, upravo je u ovoj pećini Odisej pronašao sklonište, gde je, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, proveo punih sedam godina pre nego što mu je bogovima naređeno da se vrati kući.

Ova legenda dodaje sloj magije već tako mističnom ostrvu, podsećajući nas da svako mesto ima svoju priču, punu tragova istorijskih priča i legendi.

Poluostrvo Pelješac: Kapija ka Mljetu i znameniti Ston

Najlakši i najkomodniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija povezuje Mljet sa kopnom preko Prapatna, koje se nalazi na južnoj strani poluostrva Pelješac. Do Prapatnog ima nekih 4-5 km vožnje vijugavom cestom kroz Stonsko polje.

Ako vam se dogodi da slučajno ne stignete na trajekt, više nego dobro jer do sledećeg polaska možete pametno iskoristiti vreme obilazeći obližnji Ston. Ovaj grad je sam po sebi vredan pažnje. U prošlosti je bio solana Dubrovačke republike, a ta solana i danas radi na tradicionalan način. Smatra se da je postojala još za vreme rimskog carstva. Osim toga, Ston ima očuvani najduži fortifikacijski sustav zidina u Evropi, nakon kineskog zida. Zidine se protežu sve do Malog Stona na suprotnoj strani Pelješca, što svedoči o ogromnom ulaganju Dubrovačke republike u odbranu ovog strateški važnog područja.

Lastovo i Zaklopatica: Skriveni biseri jadranskog arhipelaga

Ploveći dalje ka Lastovu, nailazimo na arhipelag od 46 otočića - Lastovnjake. Lastovo je okruženo ovim kamenim svetom, a samostalno ostrvo zadržava auru zabranjenog, skrivenog mesta, delom zbog svoje vojne prošlosti kada je bilo zatvoreno za strane državljane sve do 1988. godine.

Mjesto Zaklopatica, mala uvala na severnoj strani Lastova, predstavlja savršen primer ribarskog naselja koje je sačuvalo autentičnost. Uvala je dovoljno zaštićena da pruži sigurno sidrište, a dovoljno slikovita da oduševi. Konoba "Triton" ovde nudi autentične specijalitete, od svežih srđela u domaćem maslinovom ulju do raznih vrsta ribe sa roštilja. Večera na ovom mestu, uz pogled na zvezdano nebo i svetla drugih jedrilica, ostaje nezaboravan doživljaj.

Lastovo je takođe proglašeno Parkom prirode, što govori o njegovoj izuzetnoj biološkoj raznovrsnosti, posebno kao staništu i odmorištu brojnim pticama selicama.

Jedrenje kao način života: Sloboda i avantura na otvorenom moru

Jedrenje duž jadranske obale i njenih brojnih ostrva pruža jedinstvenu perspektivu. Nije reč samo o prevozu sa jedne tačke na drugu, već o potpunom stapanju sa prirodom. Gašenje motora, razvijanje jedara i oslanjanje samo na snagu vetra donosi osećaj nezavisnosti i mira.

Svako ostrvo, svaka uvala, ima svoju priču. Na jedrilici možete kreirati sopstvenu rutu, zaustavljajući se tamo gde vam se svidi, kupajući se u usamljenim uvalama sa smaragdnom vodom, i uživajući u tišini koju mogu da pruže samo mesta daleka od masovnog turizma. Ovo iskustvo je daleko od penzionerskog odmora; zahteva angažovanje, spretnost i volju za prihvatanjem nepoznatog, ali nagrađuje sa neizmernim slobodama i nezaboravnim trenucima.

Zaključak: Povratak čaru zelenog ostrva

Mljet, Lastovo, Pelješac - sve su to delovi jedne lepše celine, mozaika prirodnih čuda i istorijskih slojeva koji čine južni Jadran toliko posebnim. Čuvanje karte za Nacionalni park Mljet nije samo suvenir, već je obećanje sebi da ćete se vratiti u ovaj raj na zemlji. Da ćete ponovo oploviti njegova jezera, istražiti skrivene staze, okusiti autentičnu hranu i prepustiti se miru koji ovo ostrvo tako darežljivo nudi.

U nekom roku od godinu dana, ponovo ga oplovite i vidite kako izgleda obala na drugom kraju. Posvetite mu malo više vremena. Jer, kao što su fotografije melem za dušu pogotovu u jesenje kisno beogradsko veče, tako će i uspomene na dane provedene na ovom čarobnom ostrvu grejati srce tokom čitave godine, sve do sledećeg povratka.